Prema umetničkom tržištu na Zapadnom Balkanu

U vladajućoj društvenoj klimi opšte neizvesnosti, proizvoljnosti i nestabilnosti, kriza sistema javnog finansiranja savremene umetničke produkcije, koja traje već više godina, čini se da ističe značaj kompleksnog pitanja odnosa ekonomije i umetnosti danas više nego ikada. Kao deo tog odnosa, svrsishodno sagledavanje i unapređenje sistema finansijske podrške privatnog sektora, u ovom slučaju savremenoj vizuelnoj produkciji, a posebno problematizacija umetničkog tržišta, opterećeni su nedostatkom postojanja pouzdanih i argumentovanih stručnih analiza. Bez istraživanja zasnovanih na činjenicama, ekonomskim indikatorima i razvojnim indeksima, bez učešća relevantnih ekonomista u ovim raspravama, dominiraju haotični i proizvoljni tržišni odnosi u oblasti umetničkog tržišta. To je, svakako, uticalo i na pojavu stereotipa, koji izazivaju nelagodu u delu stručne javnosti, te deo organizacija iz oblasti vizuelnih umetnosti zaobilazi ovo pitanje, kao društveni i ekonomski irelevantno za razvoj savremene vizuelne produkcije. Nerazumevanje ove teme uticalo je na njenu percepciju kao nepristojne ili uvredljive.

Snažno se zalažući za profesionalizaciju svih segmenata sistema vizuelnih umetnosti, te bolje razumevanje potencijala i unapređenje odnosa ekonomije i umetnosti, organizacija “anonymous said:” pokrenula je projekat “Prema umetničkom tržištu na Zapadnom Balkanu”, pristupajući temi umetničkog tržišta i galerijskog sistema u zemljama regiona Zapadnog Balkana, odnosno u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Uz prepoznatu potrebu za profesionalnom i tehničkom podrškom za dalji razvoj savremene vizuelne produkcije u navedenim zemljama, autori projekat zasnivaju na detaljnim istraživačkim aktivnostima i mehanizmima koji se odnose na strukturalno prilagođavanje galerijskog sistema internacionalnim standardima, jer proces razvoja društva i uspostavljanja standarda nije monolitan model koji se primenjuje na različita društva i okolnosti, već imajući u vidu i posebnosti, koje doprinose uspešnoj i efikasnoj strukturnoj transformaciji, u ovom slučaju galerijskog sistema i umetničkog tržišta. Ujedno se nadamo da će ovaj projekat biti podsticajan i za proces neophodnog restrukturiranja načina finansiranja savremene umetnosti generalno u regionu Zapadnog Balkana.

Januar – Novembar 2012.

I faza>
Istraživačke aktivnosti i publikacija “Prema umetničkom tržištu na Zapadnom Balkanu”, Januar – Jun 2012.

II faza>
Mentoring sesije i regionalni Forumi
Jun – Oktobar 2012.

 III faza>
Internacionalna konferencija “Prema umetničkom tržištu na Zapadnom Balkanu”, Beč, Novembar 2012.

Prva faza zasnovana je na istraživanju i mapiranju strukture trenutnog sistema umetničkog tržišta u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini; utvrđivanju ekonomskih indikatora i tržišnih trendova i kretanja od 1990. godine sa tabelarnim prikazima; mapiranju i analizi instrumenata kulturne politike u oblasti tržišta savremenih vizuelnih umetnosti; istraživanju pojedinih umetničkih kategorija i medija – slikarstva, skulpture, grafike, crteža i fotografije i na prezentaciji rezultata istraživanja u formi publikacije.  

Cilj ovog segmenta projekta jeste razvoj analitičkih mernih instrumenata za evaluaciju kulturne politike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti, utvrđivanje tendencija i kretanje umetničkog tržišta na Zapadnom Balkanu i koncepcija indeksa razvoja umetničkog tržišta (art market development index).

U junu 2012 godine biće postavljen i veb sajt i promovisana databaza sa ovim podacima.

Druga faza je zasnovana na sistemu umetničkih galerija, unapređenju profesionalnih standarda, razmeni znanja, ulozi galerija kao predstavnika umetnika i agenata i na taj način procena galerija ne samo kao vodećih institucija kulture, već i kao institucija sa potencijalno značajnim ekonomskim uticajem.

Ovaj deo projekta snažno promoviše i istražuje ulogu sistema galerija kao dela kreativnih ekonomskih strategija čitavog regiona, njihovu kritičku odgovornost u podržavanju i razvoju karijera umetnika, uključujući njihovu ulogu kao predstavnika umetnika u tržišnim odnosima.

Aktivnosti:

1. Organizacija dva regionalna Foruma na početku i na kraju druge faze;
2. Mentoring sesije sa 10 međunarodnih i regionalnih eksperata (oblasti savremene vizuelne produkcije, programskog razvoja, finansijskog menadžmenta, marketinga i PR-a) u 11 galerija u navedenim zemljama. 

Danas osnovni pokazatelj nove globalizacije umetničkog sistema predstavlja internacionalna profesionalizacija vodećih institucionalnih tela. Galerije imaju kritičnu ulogu u podršci i razvoju karijera umetnika, uključujući i njihovu ulogu kao predstavnika umetnika za tržište. Takođe prihvataju i ulogu muzeja, po edukativnim aktivnostima, predstavljajući delo umetnika i lokalno, ali posebno u inostranstvu. 

Forumi će objediniti rad skoro 50 učesnika iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Austrije, Francuske, Italije i Poljske. Predavači će predstaviti rezultate i zaključke istraživanja umetničkog tržišta na Zapadnom Balkanu, kao i studije o galerijskom sistemu u regionu.

Pet profesionalnih timova od 10 eksperata iz oblasti savremene umetničke produkcije, finansijskog menadžmenta, programskog razvoja, marketinga i PR-a, realizovaće in-house edukativne sesije u 11 galerija u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od juna do oktobra 2012. godine. 

Treća faza je zasnovana na organizaciji internacionalne Konferencije "Prema umetničkom tržištu na Zapadnom Balkanu" u Beču, novembra 2012. godine sa ciljem promocije rezultata i zaključaka istraživanja umetničkog tržišta, ali i mentoring sesija, odnosno prve dve faze projekta, sa internacionalno relevantnim predstavnicima sistema vizuelnih umetnosti, uz diskusiju i debatu o definisanju narednih koraka i akcija, u odnosu na zaključke sistematizovane strateške analize. Konferencija će biti održana u gradu koji predstavlja ključnu tačku za savremene vizuelne umetnike koji dolaze iz regiona Zapadnog Balkana. Koncipirani su i prateći satelitski programi Konferencije: “Business to business” i “Matching sessions”.

Kreativna Srbija: nov pravac razvoja

Radna grupa za razvoj kreativnih industrija, čije formiranje je iniciralo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije, prepoznalo je da u našoj javnosti postoji nizak nivo javne svesti, kako o samom konceptu kreativnih industrija, tako i u pogledu prepoznavanja i uvažavanja najrazličitijih oblika savremenog i tradicionalnog stvaralaštva, koji mogu biti oslonac razvoja zajednica iz ekonomske i društvene perspektive.

U cilju podizanja javne svesti i promocije potencijala kreativnih industrija u Srbiji, pod podrškom Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, a kao rezultat rada Radne grupe za razvoj kreativnih industrija pri Ministarststvu kulture, realizovana je i publikacija “Kreativna Srbija:
nov pravac razvoja”, čiji je urednik prof. dr Gojko Rikalović.

“Koncept kreativnih industrija odnosi se na umetnosti, medije, industrije zabave i srodne grane ekonomije znanja. To su delatnosti koje čine jedan od najprogresivnijih i najdinamičnijih sektora globalne ekonomije. Društveni značaj kreativnih industrija ogleda se kroz mnoštvo ekonomskih i
neekonomskih efekata koje stvaraju. Njihov ekonomski doprinos izražava se učešćem u stvaranju bruto domaćeg proizvoda, izvoznim prihodima, potencijalom za zapošljavanje (nova radna mesta, novi poslovi), novim načinom poslovanja koji se u njima primenjuje, njihovom ulogom u stvaranju novih sistema i struktura. Socijalne koristi od kreativnih industrija proističu iz njihove uloge u jačanju društvene kohezije i participacije, duhovne obnove, samopoštovanja i identiteta, kreiranju alternative vladajućem mišljenju i načinu delovanja u umetnosti, nauci, medicini … odnosno iz njihove uloge u stvaranju novih moralnih i duhovnih osnova.

Pojava koncepta tzv. kreativnih industrija je rezultat činjenice da sve ljudske jedinke imaju pravo na dug, zdrav i kreativan život.”(prof. dr Gojko RIkalović, Kreativna Srbija: nov pravac razvoja)

Publikacija sadrži radove domaćih i stranih autora, kao i studije slučajeva uspešnih primera u Srbiji.

Publikaciju možete preuzeti ovde

Prezentaciju možete videti ovde

Instrumenti podrške kulturnom stvaralaštvu Srba u regionu


ovde možete preuzeti publikaciju

PRATEĆI VIZUELNI PROGRAM FESTIVALA AUTORSKOG FILMA

TITLOVI
Igor Milovanović
27. novembar – 3. decembar 2010.

U vreme kada sve veći broj renomiranih svetskih vizuelnih umetnika počinje da se izražava i u oblasti savremene kinematografije i obratno, veze između filma i savremene vizuelne umetnosti sve više se prepliću i osnažuju, realizujući uzbudljivu umetničku scenu koja predstavlja gotovo
dominantni diskurs savremene vizuelne umetničke produkcije.

Reagujući na ovakvu umetničku praksu, prateći vizuelni program udružuje filmsku umetnost, odnosno aktuelno izdanje Festivala autorskog filma i savremenu umetničku produkciju, na zajedničkoj platformi i u multimedijalnom kontekstu. Realizujući radove osobenog autorskog profila,
koji pružaju mogućnost aktivnog komentara i angažovanja, prateći vizuelni program ima za cilj razvoj interaktivnih, multidisciplinarnih projekata, podsticanje izražavanja kolektivne i individualne kritičke svesti i stavova i zastupanje međusektorske saradnje.

Projekat Igora Milovanovića «Titlovi», zasnovan je na nedavnim tragičnim i dramatičnim događajima koji su se odigrali u našem gradu. Autor intervencijima na simbolički ključnim punktovima u gradu, gde su se odigrala ova tragična zbivanja – ubistva političkih i sportskih
neistomišljenika, novinara, mesta nasilja, izražene netolerancije – pokreće mehanizme interpretacije i artikulacije kritičke misli projekcijom šumova, odnosno polja koja označavaju kraj signala i koji neminovno dobijaju i formu kraja filmske trake, samim kontekstom Festivala autorskog
filma, kao i projekcijom prevoda filmova koji će biti prikazani na ovom festivalu. Sa intencijom podsticanja lične inicijative svakog sugrađanina koji prođe kroz projektivani kadar, autor projektom reaguje na društvene probleme, brutalnost, nasilje, govor mržnje, politička ubistva, preispitujući
kako nivo kolektivne, tako i individualne odgovornosti.

Kako je reč o lokacijama u samom centru grada, prolaznici će neminovno ulaziti u okvire projektovanog kadra, preuzimati i preispitivati svoje uloge i pozicionirati se.

Projekat podseća da se najvećim delom kolektivno i javno sećanje i osuda razlikuju od ličnog sećanja, da to iskustvo može imati puno formi i da je uvek u službi određenog interesa, te da je stoga neophodno kritičko preispitivanje onoga kako se pamti i obeležava.

Osim krivične i političke odgovornosti, neophodno je razvijati umetnička strategija moralne odgovornosti, te je projekat kao moralna refleksija o karakteru i posledicama zločina potreban kako bi se eksplicirao normativni otklon društva od zločinačkih praksi i afirmisao adekvatan sistem
vrednosti.

«Titlovi» promišljaju pitanje praktičnog morala okrenutog ka budućnosti, gde se polazi od uvida u prisutnost i problematičnost nedavnog nasleđa. Ako u društvu postoje sukobi oko elementarnog smisla kategorija ispravnog, dobrog i pravednog ponašanja, moralna pitanja ponovo afirmišu elementarni vrednosni okvir društva.

Usmeravajući se na pojedinačne izbore, umetnik mesto zločina vidi kao priliku za novi kontekst i novi život u kojem, gledajući sa distance preispitujemo nivo sopstvene odgovornosti.

Realizaciju projekta omogućio je Fond za otvoreno društvo, Srbija.
Projekat su podržali Dečji kulturni centar, Francuski kulturni centar, Beograd, Kulturni centar Grad.

Fotografije možete videti ovde

SIGNALNE STANICE PUBLIKE NA 51. OKTOBARSKOM SALONU

Program
-----------------------------------------------------------------------
Porodična zona

Subota, 16. oktobar u 12h
1.radionica “Kreativno izražavanje emotivnih stanja i osećanja”

Subota, 23. oktobar, u 12h
2.radionica “Piktogrami”

Subota, 30. oktobar u 12h
3.radionica “Animacija”

Subota, 6. novembar u 12h
4.radionica “Video art”

Detaljan pregled radionica možete
preuzeti ovde.

Ovde mozete preuzeti video
materijal programa "Porodična zona".

Ovde mozete videti fotografije sa odrzanih programa.

Međugeneracijski dijalog

Nedelja, 17. oktobar u 18h
Slobodan Šijan i Dane Komljen
Moderator: Dragan Jovićević

Umetnik o umetniku

Utorak, 19. oktobar u 17h
Saša Rakezić, alias Aleksandar Zograf

Sreda, 27. oktobar u 18h
Darko Lungulov o Zoranu Naskovskom

Četvrtak, 18. novembar u 18h
Boban Savić Geto o Stivu Mekvinu

SIGNALNE STANICE PUBLIKE NA 51. OKTOBARSKOM SALONU
Zgrada bivše Vojne akademije, Resavska 40b

Značaj aktivne publike na savremenoj
vizuelnoj sceni

Aktivna publika se kao termin, danas fleksibilno koristi označavajući različite forme učešća publike u oblasti savremene vizuelne umetnosti.
U ovom procesu participatorna uloga publike se ne shvata samo u kontekstu direktnog učešća u okviru umetničke produkcije, već i kao legitimni krajnji produkt sam po sebi, koji definiše vremensku, socijalnu i javnu dimenziju umetničkih radova.

Transformativni potencijal radova, svojstven savremenoj vizuelnoj kulturi,  koji pomera ulogu publike od statičnog i pasivnog posmatrača ka
aktivnom učesniku i samim tim aktivnom građaninu  jeste proces koji traje još od polovine 20. veka u okviru umetničke prakse.

Međutim, najveća manifestacija u oblasti savremene vizuelne produkcije
u našoj zemlji, Oktobarski salon, pokretanjem pitanja aktivne publike, predstavlja jedinstvenu kulturnu situaciju i najadekvatnije mesto susreta, realizacije javnih programa i nastojanja koji vode prema razvoju aktivne publike u vreme koje pokazuje odsustvo bilo kakve odgovornosti prema najznačajnijim simbolima umetničkog kapitala naše sredine.

Na poziv Kulturnog centra Beograd, organizacija “Anonymous said:” u okviru 51. Oktobarskog salona podseća, upravo, na važnost posetilaca, realizujući tri prateća edukativna programa koji se obraćaju različitim aspektima razvoja publike, fokusirajući se prvenstveno na participatorske i recepcijske procese: “Porodična zona”, “Međugeneracijski dijalog” i “Umetnik o umetniku”.

Tri programa su osmišljena u kontekstu “stanične” atmosfere, mesta gde zastanemo da se odmorimo, porazgovaramo, sretnemo druge putnike, osvežimo se tokom puta, istražujući procedure, forme i konsekvence savremene kulturne produkcije, pitanja recepcije, moć oblikovanja karaktera posmatrača i humanistički uvid u svet i sopstvenu ličnost.

PORODIČNA ZONA

Jedinstveni doprinos umetnosti u oblasti intelektualnog i karakternog razvoja dece u programu “Porodična zona” biće organizovan putem kreativnih radionica koje će uticati na razumevanje umetnosti od strane dece i to na iskustvu različitih kulturnih tradicija.

Deca u razdoblju od 4 do 10 godina, u pratnji roditelja ili članova porodice, na osnovu osmišljenih kreativnih aktivnosti, čije su teme određene radovima koji su zastupljeni na ovogodišnjem Oktobarskom salonu, upoznaće se sa medijima animacije, video arta ili sa umetničkim izrazima poput piktograma i kreativnog izražavanja emotivnih stanja i osećanja.

Kroz uzbudljive aktivnosti, deca će postepeno postati svesna procesa stvaranja, ohrabrena da se slobodno izražavaju i da kreativno reaguju
na date stimuluse, da zajedno rade u umetničkom okruženju, koristeći različita umetnička sredstva i tehnike u okviru selektovanih tematskih i problemskih okvira, komentarišući svoje radove sa porodicom i
vršnjacima i uživajući u njima.

Najmlađa deca će biti usmerena samo na jednu ili dve aktivnosti, dok će starija biti ohrabrivana da kombinuju različite tehnike i odgovore na složenije tematske okvire.

Sa decom će raditi pedagozi specijalizovani za oblast umetnosti i kulture Milena Ugarak i Gordana Vukašin, a tokom trajanja radionica učesnicima će biti obezbeđeni neophodni materijali.

Tokom trajanja Oktobarskog salona biće organizovane četiri kreativne radionice “Porodične zone”.

MEĐUGENERACIJSKI DIJALOG

Izloženi u novom kontekstu, umetnički radovi prezentirani na ovakvim manifestacijama percipiraju se metodom uspostavljanja relacija sa drugim radovima ili/i prepoznavanja njihovog mesta među drugim produkcijama. Pažnja se posvećuje problemu kako su dela doživljena u sasvim novoj situaciji i novom kontekstu, kada publika postaje potencijalni agent šire shvaćenih socijalnih procesa.

Akumulacija ovakve interakcije rezultiraće mogućim javnim manifestacijama artikulisanim tokom ovih razgovora.

Višeslojni narativi, prisutni u prezentiranim radovima, komunikativnim procesima biće pokrenuti u okviru programa međugeneracijskog dijaloga. Publika će biti aktivirana procesom subjektivizacije, odnosno razgovorima kao impulsom za transformaciju i konstituciju umetničke publike kao aktivnih građana.

Moderatori različitih generacija uticaće na aktiviranje i razumevanje različite ekonomije iskustva u vidu indirektnog, promenljivog, pluralističkog shvatanja, a ne jedinstvenog i neposrednog. U ovome će publiku dva puta tokom manifestacije voditi pripadnici različitih generacija, koji se nalaze u određenom profesionalnom ili privatnom odnosu.

UMETNIK O UMETNIKU

Sa namerom promovisanja važnosti i validnosti doživljanja i komentara savremene umetnosti od strane svakog pojedinca, neočekivanog, provokativnog, eksperimentalnog i razigranog pristupa, četiri poznata autora iz različitih umetničkih polja govoriće o umetnicima i radovima predstavljenim na manifestaciji, na osnovu ličnog senzbiliteta i interesovanja.

Tokom četiri sesije poznati umetnici će govoriti o svom iskustvu i doživljaju pojedinih radova sa 51. Oktobarskog salona.

OBELEŽAVANJE DESET GODINA INTERNACIONALNOG ART KAMPA
Udruženja likovnih umetnika Roma Srbije “LUR”, Trstenik
Trstenik – Zemun – Beograd
Avgust – Septembar 2010.

Obeležavajući značajan jubilej, deset godina postojanja Internacionalnog Art kampa Udruženja likovnih umetnika Roma Srbije iz Trstenika, pripremljen je ambiciozni program koji će predstaviti ostvarenja iz različitih oblasti umetnosti, uključujući savremenu umetničku produkciju iz oblasti vizuelnih umetnosti, muzike, filma i literature u periodu od 16. avgusta do 20. septembra 2010. godine nizom kulturnih događaja u Trsteniku, Zemunu i Beogradu. .

Jedan od osnovnih ciljeva ove manifestacije jeste kreativna i inovativna prezentacija savremene romske kulture, koja će uticati na brisanje stereotipa koji obično prate kulturnu produkciju romskih umetnika.

Podsetimo, Udruženje likovnih umetnika Roma Srbije "LUR", sa sedištem u Trsteniku, već od 1997. godine aktivno učestvuje u kulturnom životu naše zemlje. U sklopu procesa osnaživanja likovne umetničke scene Roma u Srbiji 2000. godine “LUR” pokreće i multimedijalnu manifestaciju pod nazivom "Internacionalni Art Kamp".

Umetnička kolonija LUR-a je svojim celokupnim desetogodišnjem delovanjem uticala na razvoj savremene romske umetnosti u Srbiji, te je na osnovu ovih dela moguće rekonstruisati najznačajnije tendencije razvoja romske likovne umetnosti u Srbiji. Udruženje, predvođeno Milošem Vasićem, počelo da okuplja srpske umetnike romske nacionalnosti, ali sve više i umetnike iz cele Srbije i inostranstva. Tako je potvrđena koncepcija umetnike prakse kolonije, ali i definisan pravac buduće selekcije koji se zasnivao na interkulturalnosti.

Tokom deset godina postojanja oformljen je i legat LUR-a, u kome se trenutno nalazi više od stotinu vrednih umetničkih dela 35 umetnika iz Srbije, ali i Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Engleske, Švedske, Indije. Upravo su ovi radovi uticali i na afirmaciju kolonije na međunarodnom planu.

Selekciju radova iz legata LUR-a, publika u Beogradu biće u mogućnosti da vidi na izložbi koja se otvara 18. avgusta u 20h u galeriji Ikar, Štrosmajerova 3, Zemun, a ovde možete preuzeti celokupni program manifestacije.

Program se realizuje u organizaciji Udruženja likovnih umetnika Roma, Trstenik, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i Opštine Trstenik. Suorganizatori manifestacije su i Narodni univerzitet Trstenik, Kulturno prosvetna zajednica Trstenik, Umetnička grupa Kvart, Muzej romske umetnosti, organizacija «Anonymous said:»

UMETNIK KAO PUBLIKA

U periodu od aprila do jula 2010. godine, organizacija «Anonymous said:» u saradnji sa inicijatorom projekta Bobom Mirjanom Stojadinović realizuje prvu seriju razgovora o savremenoj umetničkoj produkciji u prostoru Kulturnog centra REX.

Razgovori „Umetnik kao publika“ koncipirani su kao platforma za razmenu mišljenja između publike, odnosno učesnika diskusije, na osnovu unapred pripremljenog izbora radova, teksta o radovima i serije pitanja koje unapred priprema umetnik. U samom razgovoru sa publikom umetnik ostaje pasivan, a prisutna „publika“ preuzima aktivnu ulogu u diskusiji i usmeravana je da međusobno preispituje mišljenja i stavove.

Ovaj projekat ima za cilj kako uspostavljanje aktivne komunikacije između umetničkog rada i  publike, tako i kritičko sagledavanje dela postojeće produkcije vizuelnih umetnosti (likovni umetnici, dizajneri, strip umetnici) u Srbiji iz perioda 2000-2010. Kroz otvorene diskusije se naglašava neophodnost rasprave o vrednostima i značenju individualnog pristupa u okviru opšteg, šta publika prima od umetničkih radova, kao i o kontekstima u kojima su umetnički radovi predstavljeni i medijski propraćeni.

Ciljna grupa ovog projekta je široka javnost, posebno studenti svih umetničkih fakulteta, studenti filozofije, sociologije, istorije umetnosti, mladi stručnjaci iz ovih oblasti, profesionalni umetnici, teoretičari, kritičari, istoričari umetnosti, kao i novinari iz oblasti kulture. Razgovori se neće voditi stručnim jezikom i pristup temama je takav da se ne daje prednost profesionalnom iskazivanju mišljenja i stavova.

Izbor umetnika zasnovan je na osnovu zavidne produkcije provokativnih i promišljenih radova i izloženosti publici (neki od najprisutnijih autora na sceni), potom "oficijelnog" izbora autora (nacionalni "predstavnici" na velikim manifestacijama, u državnim institucijama, kojima su napravljene retrospektive itd.), autori koji su prepoznati na inostranoj sceni, u našem galerijskom sistemu, kao i izbor nekih ne toliko zapaženih opusa, ali jednako kvalitetnih, čiji je izbor zasnovan na drugačijim kriterijuma koji su od važnosti publici (npr. značaj medija, zadiranje u „underground“ kulturu, preispitivanje umetničkog sistema).

Razgovori će biti vođeni povodom radova Saše Rakezića, alias Aleksandra Zografa, Nikolete Marković, Zorana Todorovića, Igora Milovanovića, Borisa Šribara i Miloša Tomića. U periodu od septembra do decembra 2010. godine biće realizovana druga serija od šest razgovora.

Za razgovore je neophodno pročitati tekst, odnosno autorovu izjavu, koja se može preuzeti sa sajta www.anonymoussaid.org

Ulaz na razgovore je slobodan, a rezervacije mesta i dodatne informacije dostupne su preko email adrese artistasaudience@anonymoussaid.org ili preko broja telefona 011 3237 546.

Realizaciju projekta podržao je Fond za otvoreno društvo.

Inicijator projekta i moderator razgovora - Mag. Boba Mirjana Stojadinović
Ko-autori projekta - Mag. Boba Mirjana Stojadinović i organizacija „Anonymous said:“
Organizacija projekta - „Anonymous said:“ , Nušićeva 12/V, 11 000 Beograd
Partner projekta: Kulturni centar REX
Dizajn: Verica Sokanović

O predhodnim razgovorima možete se informisati ovde

LJUBAV I DRUGI ZLOČINI
izložba
25. mart, 2010, Beč

Prezentacija izložbe anonymous said: LJUBAV I DRUGI ZLOČINI povodom premijere filma Stefana Arsenijevića u Gartenbaukino u Beču. Autor fotografija Biljana Ristivojčević Bićić, dizajn plakata Dušica Dražić.

Pogledajte fotografije sa izložbe